Da ljudski organi obavljaju svoje funkcije normalno i da su međusobno usklađeni potrebno je postojanje unutrašnje ravnoteže – homeostaze. Bubrezi, zahvaljujući ekskretornoj, metaboličkoj i endokrinoj funkciji, učestvuju u održavanju homeostaze organizma. Izlučivanje otpadnih proizvoda metabolizma, viška vode i elektrolita kao i supstanci stranih organizmu ostvaruju preko svojih strukturnih elemenata – glomerula i tubula, procesima ultafiltracije, reapsorpcije, ekskrecije i sekrecije.
Piše: dr Zora Nikolić, spec.interne medicine, subspecijalista nefrologije
Dr Zora Nikolić, spec. interne medicine, subspecijalista nefrologije
Bubrezi su parni organi, oblika pasulja i svaki je veličine pesnice. Nalaze se sa obe strane uz kičmeni stub. Svaki dan filtriraju 120 l – 150 l krvi kako bi nastalo 1-2 l urina. Njihova endokrina uloga je proizvodnja hormona eritropoetin koji u kosnoj trži podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Složenost i raznovrsnost bubrežnih funkcija uslovljava da se mnogobrojni poremećaji ispoljavaju različitim simptomima i znacima. Mogu proticati asimptomatski, posebno u početnim fazama bolesti, te je i fizikalni nalaz oskudan. Otkrivaju se slučajno pri sistematskim pregledima, u trudnoći, ali mogu se ispoljiti i karakterističnim simptomima: lumbalni bolovi, bolovi u predelu mokraćne bešike, dizurične tegobe, poremećaj ritma mokrenja, poremećaj zapremine mokraće, promene u boji mokraće (od svetložute do smeđe i crne).
Simptomi i znaci oštećenja bubrega mogu se javiti i u toku sistemskih bolesti. Najčešći uzroci su infekcije, metabolički poremećaji, toksini, benigne i maligne bolesti. Veliki procent bubrežnih bolesti ako se ne otkrije i ne leči vodi u hroničnu bubrežnu slabost. Ona pak nekoliko puta povećava rizik i nastanak kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, hipertenzije, prerane smrti, kao i završnog stadijuma bubrežne slabosti. U proseku 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije, odnosno 11% odraslih osoba ima neki pokazatelj bolesti, ali samo 1/5 ispitanih je znala da ima bolest bubrega.
Povećanje broja obolelih od dijabetesa, hipertenzije, srčane slabosti dovelo je do povećanja broja obolelih od hronične bubrežne insuficijencije kao kompilkacije ovih bolesti. Takođe, osobe starije od 60 godina, multisistemske bolesti, korišćenje nefrotoksičnih lekova, postojanje rizika za opstruktivnu nefropatiju (prostata, kamen..), porodična anamneza o bubrežnim bolestima – čine populaciju sa povećanim rizikom za hroničnu bolest bubrega.
Bolesti je moguće na vreme dijagnostikovati i lečiti ako se uradi pregled urina, krvi, merenje krvnog pritiska, te ako se sumnja na patološki proces može se uraditi i ultrazvuk bubrega, CT, MR. Preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.
SZO propisala je 8 zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
- fizička aktivnost
- redovna kontrola šećera u krvi
- kontrola krvnog pritiska
- hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu
- uzimajte dovoljno tečnosti
- prestanite da pušite
- ne uzimajte lekove bez preporuke lekara
- ograničite unos soli.
Prevencija bubrežnih bolesti je od velikog zdravstvenog i ekonomskog značaja za svako društvo, te od 2006. godine ustanovljen je svetski dan bubrega. Obeležava se drugog četvrtka u martu mesecu sa ciljem da istakne činjenicu da adekvatno znanje o faktorima rizika i promocija zdravih stilova života mogu da pomognu u sprečavanju nastanka ovih bolesti.
Proverite svoj rizik za bolesti bubrega:
- Imate li povišen krvni pritisak?
- Imate li šećernu bolest?
- Imate li prekomernu težinu?
- Imate li više od 65 godina?
- Da li je bilo bolesti bubrega u Vašoj porodici?
- Da li ste malokrvni?
Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora javite se lekaru.