Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF) su 1991. godine pokrenule inicijativu za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, kao odgovor na porast obolelih od dijabetesa širom sveta.

O šećernoj bolesti, značaju prevencije više u tekstu dr Sonje Mrdović, spec. interne medicine, endokrinologa.

Ovaj dan predstavlja najveću globalnu kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu kod više od milijardu ljudi u više od 160 zemalja. Tema kojoj je posvećen Svetski dan borbe protiv dijabetesa za period 2021 – 2023. godine je „Pristup dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti“.

Šećerna bolest (dijabetes melitus) jedna je od najčešćih nezaraznih hroničnih bolesti. Broj obolelih iz godine u godinu raste i poprima razmere globalne epidemije. Pogađa kako razvijene zemlje, tako i zemlje u razvoju. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti.

Dijabetes melitus je hronična bolest sporog progresivnog toka. Кarakteriše je hiperglikemija – odnosno povećanje nivoa šećera u krvi, koja je rezultat poremećaja u sekreciji insulina, delovanju insulina ili kombinacije navedenih poremećaja. Hronična hiperglikemija povezana je sa komplikacijama na različitim organima – posebno oka, bubrega, nerava, srca i krvnih sudova.

Oboleli od ove bolesti zahtevaju stalni monitoring  i podršku kako bi kontrolisali svoje zdravstveno stanje i izbegli komplikacije.

Broj obolelih u svetu dramatično raste. U 2021. gidni broj obelelih prema epidemiloškim podacima  je bio 537 miliona, a projekcije su da će u 2030. bolovati 643 miliona.

Šećerna bolest je često asimptomatska ili su simtomi nespecifični, zbog čega može više godina biti neprepoznata. Smatra se da oko 240 miliona osoba u svetu ima dijabetes koji nije dijgnostikovan. Većina ima dijabetes tipa 2.

• Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Republici Srbiji bez Кosova i Metohije od dijabetesa boluje približno 770.000 osoba ,a procena je da oko 330.000 osoba nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.
• Broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je mnogostruko veći (95%) u odnosu na osobe sa tipom 1 dijabetesa.
• Prevalencija dijabetesa raste sa godinama starosti, i procenjuje se da je gotovo polovina obolelih starija od 65 godina.
• Кod starijih osoba tip 2 dijabetesa otkriva se relativno kasno, kada su već prisutne brojne kardiovaskularne komplikacije.
• U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3.000 osoba.

Dijabetes tip 2 i gojaznost povezuje zajednicki patofiziološki mehanizam koji se odnosi na poremećaj u delovanju insulina.

Rizik za dijabetes tip 2 možemo smanjiti zdravim životnim navikama koje omogućuju postizanje i održavanje optimalne telesne težine.To su :

Redovna fizička aktivnost  koja  povećava osetljivost na insulin, doprinosi regulisanju krvnog pritiska,kontrolu šećera u krvi ,pomaže u kontroli telesne težine,poboljšava zdravstveno stanje srca,smanjuje potrebu za insulinom kod oboleleih od dijabetesa.

Pravilna ishrana  podrazumeva izbor zdravih namirnica, adekvatnu količinu hrane, odgovarajući broj  obroka.Dijabetes i predijabetes ne zahtevaju odricanje od hrane u  kojoj  se uživa.Suština je u planu ishrane npr. na nedeljnom nivou.Plan ishrane treba da obuhvati  raznovrsnu hranu kako bi se unele sve hranljive  materije, da sadrži omiljenu hranu kako bi se i dalje uživalo u obrocima i da bude jednostavan za praćenje. Najčešća pitanja koje postavljaju osobe u riziku ili oboleli su u vezi sa načinom ishrane.Praktični saveti u vidu štampanog materijala  se mogu dobiti  prilikom posete izabranom lekaru ili endokrinologu..

Izbegavanje duvanskog dima – dokazano je da je pušenje nezavisan faktor rizika za dijabetes, a kod obolelih povećava rizik od komplikacija dijabetesa – bolesti srca, moždanog udara i problema sa cirkulacijom.

Zdravo spavanje – istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna ili spavanje lošeg kvaliteta povećava rizik od različitih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak i kardiovaskularne bolesti.

Za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2 preporučuje se odlazak izabranom lekaru gde će se nakon procene faktora rizika odrediti nivo šećera u krvi našte, i ukoliko je potrebno uraditi i dodatne analize krvi. Preporučuje se češće testiranje osoba koje imaju predijabetes i onih koji imaju povećan rizik da dobiju dijabetes.

Stres prilikom suočavanja sa dijgnozom  ili rizikom  da se dobije ova bolest, može dovesti do osećaja straha, tuge, poricanja, depresije… Potrebno je neko vreme da se prihvati dijgnoza, u čemu presudnu ulogu imaju zdravstveni radnici.

Dr Sonja Mrdović, spec. interne medicine, endokrinolog

* Epidemioloski podaci preuzeti su sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.