Dojena deca su emocionalno stabilnija, inteligentnija i sigurnija u sebe, kažu stručnjaci. Kako da svom detetu budete izvor energije, ljubavi i poverenja od prvog dana piše naša dr Vera Mandić, ginekolog.

Razigrani svet detinjstva počinje podrškom od najranijeg uzrasta Fotografija:screenshot

Dojenje ima značajnu prednost kako za majku, tako i za dete, što je izuzetan psihofizički doživljaj, jer pozitivno utiče na psihičku stabilnost majke i deteta. Majčino mleko predstavlja idealnu hranu, jer sadrži sve ono što je novorođenčetu potrebno za pravilan razvoj. Dojenjem dete, osim hranljivih sastojaka dobija i majčina antitela čime stiče pasivan imunitet dok ne razvije sopstveni.

Majčino mleko je uvek dostupno, idealne temperature i gotovo sterilno i besplatno.

Preporuka SZO je da se deca doje bar prvih šest meseci života. Ali i kada se dete prevede na čvrstu ishranu može se nastaviti sa majčinim mlekom i do godinu dana, pa čak i duže ako to majka i dete žele.

Majčino mleko je idealna hrana zbog svog optimalnog sastava – ima idealno uravnotežen odnos ugljenih hidrata, proteina, masti i oligoelemenata, kao i antitela. Dojena deca su u manjem riziku od infekcija, alergijskih reakcija i autoimunih bolesti, a kod majki se smanjuje rizik za karcinom dojke.

Deca koja se doje imaju veći IQ, što su pokazale i brojne studije. Na to utiče sastav mleka, kao i fizička i socijalna interakcija između majke i deteta.

Krajem XX veka došlo je do smanjenja trenda dojenja, ali se u poslednjoj deceniji stanje menja, jer se i svest o prednosti dojenja jača. Samo mali broj majki ne može da doji iz medicinskih razloga (5%).

Budućim majkama treba pružiti podršku još za vreme trudnoće kroz razna predavanja, kao što se i u porodilištu mora nastaviti sa maksimalnom podrškom.

Dojenjem se razvija refleks kojim dolazi do lučenja mleka kroz mlečne kanaliće. Hormon koji reguliše lučenje mleka zove se oksitocin. Ovaj hormon još zovu i hormon sreće i ljubavi.

U slučaju da majka nije u mogućnosti da doji dete na tržištu postoje adaptirana mleka. Kravlje mleko se ne preporučuje pre navršene prve godine života, zato što je drugačijeg sastava od majčinog.

Dojena deca su emocionalno stabilnija,inteligentnija i sigurnija u sebe.