Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra, a tema ovogodišnje kampanje je “Prevencija samoubistva”. U susret ovom važnom danu u kalendaru zdravlja o prevenciji, prepoznavanju simptoma i uzrocima piše naš psiholog Dragana Matijević.
Dragana Matijević, psiholog
U mnogim zemljama samoubistvo je jedan od deset glavnih uzroka smrti, a čak jedan od tri vodeća u populaciji od 15 do 35 godina. Pod najvećim rizikom jesu osobe starosti od 65 godina naviše kao i adolescenti.
Rizik od suicida
Kada se procenjuje rizik od samoubistva, najpre treba uočiti simptome psihičkog problema u vidu depresije, halucinacija, sumanutih ideja, bolesti zavisnosti, poremećaja kontrole impulsa i ponašanja. Neretko se desi da osobe koje su počinile suicid prethodno ne konsulutuju lekara ili stručnjaka za pomoć, što govori u prilog činjenici da je ponekad prilično teško i samim stručnjacima da predvide da li će pojedine osobe to zaista i učiniti.
Znakovi upozorenja
Bitno je napomenuti da ponekad možemo biti i zavarani povlačenjem određenih simptoma, tj kada se do tad uznemireni pacijent iznenada smiri. To ponekad može ukazivati na jasnu odluku o samoubistvu. Tipični znaci upozorenja neposredno pred izvršenja suicida, jesu: promene ličnosti (povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni), promene ponašanja (dekocentracija i nezainteresovanost za izgled), promene u spavanju (premalo ili previše sna), promene u ishrani (preterano ili premalo jedu), briga o novcu, bolesti, plaše se gubitka kontrole, prisustvo osećanja krivice i stida, zloupotreba droge i alkohola, pozdravljanje sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne stvari, bili su žrtve zlostavljanja i sl.
Prevencija
Najbitnija je svakako prevencija samoubistva koja pored zdravstvenog sektora uključuje i druge društvene profesije i strukture. Na prvom mestu jeste edukacija osoblja iz zdravstvene zaštite za rano identifikovanje i adekvatan pristup poremećajima koji su povezani sa pojavom suicida, kao i edukacija zaposlenih u školama, policije i javnosti kako bi uočili i kvalitetno reagovali na reakciju osobe koja planira da izvrši suicid. Bitnu ulogu igraju i centri za intervenciju u krizi koji su lako dostupni poput SOS telefonskih službi i psiholoških savetovališta.
* Ključnе činjеnicе:
– Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, blizu 800.000 ljudi nа svеtu izvrši sаmоubistvо svаке gоdinе.
– Nа svако izvršеnо sаmоubistvо dоlаzi mnоgо višе pокušаја sаmоubistvа svаке gоdinе. Prеthоdni pокušај sаmоubistvа је nајvаžniјi fакtоr riziка zа rеаlizаciјu sаmоubistvа u оpštој pоpulаciјi.
– Sаmоubistvо је drugi vоdеći uzrок smrti mеđu mlаdimа stаrоsti оd 15 dо 29 gоdinа.
– Nајvеćа učеstаlоst sаmоubistvа tј. 79% sаmоubistаvа јаvljа sе u zеmljаmа sа nisкim i srеdnjim prihоdimа.
– Trоvаnjе pеsticidimа, vеšаnjе i upоtrеbа vаtrеnоg оružја su nајčеšći mеtоdi sаmоubistаvа širоm svеtа.
– Rеgistrоvаnа su 1005 smrtnih slučаја uslеd sаmоubistаvа, sа stоpоm оd 14,3 nа 100.000 stаnоvniка u Rеpublici Srbiјi (bеz Коsоvа i Mеtоhiје) u 2017. gоdini.
(*Zvanični podaci ZZJZ “Milan Jovanović Batut”)