Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena, a broj obolelih je u stalnom porastu. kaže dr Vera Mandić, specijalista ginekologije i akušerstva, član tima našeg Doma zdravlja.

– Sam tumor se može razviti iz žlezdanog tkiva dojke ili iz mlečnih kanalića, kada te ćelije počnu nekontrolisano da se razvijaju. U početku je promena lokalizovana, ali vremenom zahvata okolno tkivo i regionalne limfne žlezde (pazušne i natključne jame), a kasnije putem krvi može da se prenese i na udaljene organe (kosti, pluća, jetra). U tom slučaju se govori o metastatskoj bolesti. Kada se govori o prevenciji, misli se na zdrav stil života, redovne preventivne preglede i obavezne samopreglede. Svaka promena na dojci zahteva histopatološki pregled kako bi se znalo da li je promena benigna ili maligna. Lečenje je efikasnije ukoliko se bolest otkrije u ranom stadijumu – kaže dr Mandić.

Koji su najčešći faktori rizika za pojavu ovog oboljenja?

• Najčešći faktori rizika za pojavu raka dojke su pušenje, alkohol, fizička neaktivnost, preterano izlaganje sunčevoj svetlosti (neophodno je koristiti zaštitne kreme).
• Neka radna mesta su rizična, jer određene supstance kojima se rukuje mogu imati kancerogena svojstva. U tom slučaju zaposleni treba da budu pravilno informisani o rukovanju sa potencijalno opasnim supstancama.
• Gojaznost je takođe faktor rizika.
• Rizik raste sa godinama. Najčešći je između 55. i 65. godine života.
• Pozitivna porodična anamneza – pojava raka dojke kod bliskih srodnika
• Genetski faktori – 5-10% žena sa ovom bolešću imaju karakteristične mutacije tzv. BRCA 1 i BRCA 2 gene.

• Hormonski faktori: rana menarha (prva menstruacija) pre 11. godine ili kasna menopauza (posle 54. godine)
• Dojenje i veći broj trudnoća smanjuju rizik od nastanka ove bolesti

Šta je mamografija i kome se savetuje?

Mamografija je rendgenski pregled pomoću koga se mogu uočiti promene na dojci koje se još ne mogu napipati. Današnji mamografi imaju malu dozu zračenja. Prva, tzv. bazična mamografija se izvodi između 40. i 45. godine života, a ponavlja se na 2 godine. Kod nas je u poslednjih nekoliko godina organizovan skrining za žene od 50 do 69 godina. Žene se pozivaju na pregled i on je besplatan, čak i za žene koje nemaju zdravstveno osiguranje.

Kakva su iskustva kada su u pitanju zdravstvene navike žena?

Od kada se sprovodi organizovani skrining može se reći da se malo podigla svest žena o važnosti tog pregleda. Posebno je bitno što su tako otkriveni mnogi početni stadijumi bolesti gde se može delovati operativno. Nekada uz operativno lečenje idu hemio i radioterapija. Ono što treba naglasiti je da su šanse za izlečenje mnogo veće kada se bolest otkrije u prvom, početnom stadijumu.

Koji je Vaš savet ženama?

• Da obavezno obavljaju samopregled i ukoliko nešto napipaju da se odmah jave na pregled lekaru

• Da se redovno odazivaju na skrining mamografiju

• Da rade ultrazvučni pregled dojki, jer se neke promene bolje uočavaju na ultrazvučnom, a neke na mamografskom pregledu (nekad je neophodna kombinacija obe vrste pregleda)