Leto i rana jesen su doba kada se češće javlaju crevne infekcije kod dece i odraslih. Koji su najčešći uzročnici, kako pomoći detetu i kada se obratiti lekaru čitajte u tekstu naše doktorke Mirjane Terzić Janković, pedijatra.
Fotografija: Leto i zdravlje
Šta je dijareja?
Dijareja (proliv) je pojava više od tri tečne stolice dnevno. Veoma je važna konzistencija, a ne toliko broj stolica. Ona nastaje zbog ubrzanog prolaska stolice i ubrzane peristaltike creva pri čemu je smanjena resorpcija vode u debelom crevu. Akutna dijareja je jedan od najčešćih uzroka smrti u odojčadi i male dece u svetu.
Fotografija: Rizici za najmlađe
Koji su uzročnici?
Uzročnici dijareje su najčešće virusi ( npr Rota virus), zatim bakterije (E.colli, Salmonella Shigella, Campylobacter jejuni). Prenose se fekooralnim putem (zagađena hrana ili voda, a može i preko prljavih ruku ili predmeta). Psihički stres ili upotreba antibiotika mogu takodje dovesti do dijareje. Najpodložniji su i sa najtežom kliničkom slikom deca do 2 godine. Posebno su ugrožena novorodjenčad i odojčad do godinu dana.
Najčešći klinički oblik je dijareja koja se manifestuje učestslim vodenastim ili kašastim stolicama bez krvi. Može biti praćena temperaturom, povraćanjem i bolom u stomaku, a traje od 7 do 14 dana.
Lečenje
Osnovno u lečenju je sprečiti dehidraciju (gubitak tečnosti) kod bolesnog deteta. Na tome se zasniva i lečenje. Daje se oralna rehidracijska tečnost sa elektroitima koje treba nadoknaditi. Takođe se daju i druge tečnosti (voda, supa, jogurt, sok od jabuke i šargarepe). Količina tečnosti koju dete treba da unese zavisi od gubitka i uzrasta. Tako detetu do 2 god posle svake retke stolice dati 50-100ml tečnosti. Od 2-10 godina treba mu dati 100-200 ml, a starije od 10 godina može da pije koliko želi.
Takodje treba obratiti pažnju i na hranu. Prilagoditi je bolesnom detetu. Ako je beba i na prirodnoj ishrani nastaviti dojenje, a starijem detetu dati hranu koja se lakše vari prethodno termički obradjenu (pirinčanu supu od krompira i šargarepe, pečenu jabuku, bananu, kompot od jabuke, jogurt nemasno meso). Izbegavati hranu sa većom količinom šecera. Ne davati konzerviranu niti začinjenu hranu. Rodielji mogu dati i probiotk koji pomaže normalizaciju crevne flore. Antibiotik ne davati na svoju ruku jer ne deluje kod virusa, a može naškoditi detetu .
Kada dete odvesti kod pedijatra na pregled?
Ako detetu nije bolje posle 24 sata. Ako povraća, ima visoku temperaturu, kad je veliki broj vodenastih stolica, kad postoji izražena žedj ili slabo pije tečnost. Obratiti pažnju i na eventualnu pojavu kožnog osipa ili poremećaj svesti.
Pedijatar će pregledati dete i na osnovu parametara kao što je klinička slika bolesnog deteta i uzrast, a uz pomoć laboratorijsih analiza (leukocitoza uz granulocitozu, povišen Crp i uzete koprokulture) proceniti o kakvoj vrsti dijareje se radi. Zavisno od toga će se odlučiti da li treba antimikrobna terapija i može li se bolesno dete lečiti kod kuće. Potrebno je svakodnevno praćenje od strane lekara kao i intravenska terapija, pa je nekad neophodno nastaviti lečenje u bolnici .