Dr Mirjana Terzić Janković: KAKO SE ZAŠTITITI OD VIRUSNIH RESPIRATORNIH INFEKCIJA

Stigla je zima, a sa njom i virusne infekcije. One su prisutne cele godine ali neke imaju sezonski karakter kao prehlada ili grip. Ovim infekcijama posebno su podložna deca, kao I hronični bolesnici. Zato je važno zaštititi se.

Najbolja zaštita je dobra lična higijena posebno ruku, adekvatna ishrana bogata vitaminima, boravak na svežem vazduhu, provetravanje prostorija, kaže naša dr Mirjana Terzić Janković.

Piše dr Mirjana Terzić Janković, pedijatar

Oko 90% infekcija gornjih respiratornih puteva izazivaju virusiVirusi su klasifikovani po grupama kao rhino virusi, R.S virusi, cocsaki…Njihovom razmožavanju i širenju pogodujje što se zimi više provodi u zatvorenomi slabije se provetravaju prostorije. Takodje suv vazduh, grejanje, aerozagadjenje, duvanski dim su  faktori koje ne možemo zanemariti. Zato decu ne treba zatvarati u kuću zbog straha od prehlade. Biće bolje uz adekvatno odevanje izvesti ih na svež vazduh i provesti vreme u igri.

Virusima pogoduje toplo vreme

Virusi su aktivni oko sat na temperaturi sredine ispod nule, a nekoliko sati na +20  stepeni u zatvorenom prostoru. Imunitet se razvija kroz kontakte sa virusima, ali on je tipski specifičan što znači da jedno dete može više puta u toku godine da oboli, ali od drugog virusa. U  pedijatrijskoj praksi nije uvek moguće sa sigurnošću povezati kliničku sliku sa odredjenim virusom, jer deca različito reaguju zavisno od uzrasta i  otpornosti za to su od pomoći kks i crp.

Prehlada ili grip?

Klinička slika virusne infekcije disajnih puteva počinje kijanjem, bistrom sekrecijom iz nosa, bolom u grlu, suvim kašljem i manjom temperaturom do 38 kod nazeba/prehlade, ali bez poremećenog opštg stanja. Nasuprot tome kod gripa je  teža klinička slika, navedeni simptomi su izraženi, temperatura 39-40,  malaksalost, gubitak apetita, nekad povraćanje (kod male dece), bolovi u zglobovima i mišićima, hiperemija konjunctiva i jaka glavobolja. Grip izaziva virus influence (A.B.C.) Bolest je sezonskog karaktera i javlja se u epidemijama, tip A može dovesti do pandemije.

Šta je bronchiolitis?

U pedijatrijskoj prksi treba izdvojiti virusno oboljenje bronchiolitis. Javlja se kod dece do 2 godine života koja  uz curenje i zapušen nos imaju i suv kašalj koji im ometa  disanje i hranjenje. Dete postaje nervozno, budi se noću zbog nakupljanja sluzi  koju ne može da iskašlje pa je disanje otežano. Zato dete treba odvesti na pregled da se bolest ne bi komplikovala – pneumonijom (upala pluća) da se adekvatnim lekovima  i inhalacijama  pomogne da dete to prebrodi. Kod odojčadi je nekada potrebno i hospitalno lečenje.

Ako dete posle nekoliko dana, kada očekujemo oporavak, ponovo dobije temperaturu ili ga zaboli uho ili primetimo da otežano ili ubrzano diše  treba ga odvesti na pregled.

Najbolja prevencija 

Najbolja prevencija je dobra lična higijena posebno ruku, adekvatna ishrana bogata vitaminima, boravak na svežem vazduhu, provetravanje prostorija, izbegavati  skupove, ne ići kod bolesnika, izdvojiti bolesno dete iz kolektiva. Tako ćemo pomoći da se uz adekvatnu negu brže oporavi, a zaštitićemo i drugu decu.

Važno je i vakcinisati rizične  bolesnike od gripa (bolesni od dijabeta,  bubrežni bolesnici, srčani i oni koji imaju problema sa plućima.) 

     

 

 

 

 

 

 

 

Služba opšte medicine

Osnovni zadatak službe opšte medicine je pružanje zdravstvenih usluga odraslom stanovništvu, […]

Služba zdravstvene zaštite radnika – Medicina rada

Ciljevi službe ispunjavaju se kroz obavljanje prethodnih i periodičnih pregleda, sistematskih […]

Služba zdravstvene zaštite žena/ginekologija

Polje delovanja službe pokriva preventivno delovanje kroz rad savetodavne službe, obavljanje […]

Služba zdravstvene zaštite dece i omladine

Služba pedijatrije pruža klinički pregled pedijatra uz sve vrste laboratorijskih analiza […]

Lekarska uverenja

Dom zdravlja “Zdravlje plus” je prvi privatni dom zdravlja sa licencom […]

Služba radiologije

U Službi radiologije naši stručnjaci obavljaju ultrazvučne preglede: Vrata (štitasta žlezda, […]